Ako ste umorni od Londona, umorni ste od života

London. Metropola. Prestonica Velike Britanije.

Ove reči su dovoljne da vam za početak probude volju da posetite ovu evropsku, ali i svetsku prestonicu. Nakon što preživite svu birokratiju, dobijete vizu, spremite Oyster card, funte i ispravljač za britansku struju, avantura može da počne.

Pre nego što krenete, pripremite se na to da sve što je nama “normalno” tamo nije.
Tamo se ulica prelazi “naopako”, autobusi dolaze sa “druge strane” na stanicu, topla i hladna voda teku odvojeno svaka iz svoje česme (ovo naravno u starijim kućama) i još mnogo toga što će vam skrenuti pažnju te ćete se možda zapitati “ko je ovde lud”?

Bilo da ste rešili da posetiti muzej Madam Tiso ili da “bacite pogled” sa London Eye na grad ili pak da uživate u nekom od londonskih parkova, ovo je grad koji svakako ima šta da ponudi.
Iako vam se možda na prvi pogled učini neobičnim, dajte mu šansu.
Kako dani budu prolazili, sve ćete ga više zavoleti, verujte mi.

 

Big Ben – Houses of Parliament

Jedan od svakako najfotografisanijih i najpoznatijih simbola Londona je naravno Big Ben. Najpoznatiji sat na svetu je, nažalost, bio “under construction” prilikom moje posete, bogami rekonstrukcija će potrajati.
Ovaj sat već 170 godina meri vreme, sa jedne strane okružen mostom, a sa druge poznatim Houses of Parliament. Leđa mu čuva Vestminsterska opatija.

Westminster Abbey

Iza najpoznatijeg sata na svetu u lepom parku, nalazi se poznata Vestminsterska opatija, u kojoj su se odigrali mnogobrojni obredi važni za britansku istoriju, a poslednji takav je sigurno bilo venčanje princa Harija i njegove izabranice.

Tower of London

Neobilazna znamenitost svake posete Londonu jeste i neizostavni Tower of London.
Istoriju britanske prestonice ćete najbolje upoznati kroz posetu starom zatvoru, draguljima kraljevske krune kao i poznatim gavranima koju čuvaju ove zidine.
Legenda kaže da kada bi gavrani napustili Tower, on bi se srušio i kraljevstvo bi se raspalo. Znači, “no crows no kingdom”.

 

Tate Modern

Na mestu bivše elektrane je 2000.godine napravljen TATE MODERN muzej, jedan od najmodernijih i najkul muzeja savremene umetnosti. Do njega možete doći laganom šetnjom preko Milenijum mosta, a na sedmom spratu ovog muzeja možete uživati u panorami Londona. Kada pređete most, put vas vodi pored obale Temze i odjednom ugledate Šekspirovo pozorište-poznato Shakespear’s Globe Theatre.
Mnogo puta sam čitala o ovom pozorištu na časovima engleskog kod moje drage profesorke Vide, koje sam se nebrojano puta setila na ovom putu, pa mi je nekako izazvalo posebnu emociju.

Borough Market

Ova pijaca postoji skoro hiljadu godina i predstavlja pravi raj za sladokusce. Tamo možete probati engleske sireve, street food, popiti osvežavajući voćni sok od sveže ceđenog voća ili se zasladiti krofnama punjenim najrazličitijim filovima od kojih kreće voda na usta.

National Gallery

Na trgu Trafalgar, pored poznatog spomenika kapetanu Nelsonu, nalazi se i Nacionalna Galerija. Ovo je najznačajnija galerija u zemlji u čijem fundusu slika se nalaze i dela Da Vinčija, Van Goga, Renoara i drugih velikana svetskog slikarstva…

Green Park

U ovoj poseti Londonu, prilikom izbora parkova, moj izbor je pao na Green Park. Neobično sunčan i topao dan za april u Londonu, iskoristila sam da se izležavam na travi, gledam veverice kako skakuću po drveću i slikam labudove koji graciozno plivaju jezerom.

 

London Eye

Stigosmo i do poznatog točka, sa kog se pruža najlepši panoramski pogled na London. Ako strpljivo sačekate red koji se pruža u nedogled, sigurno je da ćete uživati u ovom pogledu. Napravljen je u čast dolaska novog milenijuma. Ako vas pak mrzi da vreme gubite u redovima, možete se opustiti u nekom od obližnjih parkova uz ulične performanse koji će vas zabaviti.

St. Pauls Cathedral

Znamenitost koja me je možda i najviše oduševila, jeste upravo Katedrala svetog Pavla. Tvorevina je sir Christopher Wren. Veličanstveno krasi prestonicu svojom impozantnom kupolom koja dominira tim delom grada i vidi se skoro iz svih delova Londona.

 

This slideshow requires JavaScript.

Soho i Chinatown

Jedna od najživopisnijih krajeva Londona jeste svakako Soho. Ovo je kraj u kome je uvek živo, prometno, stvoreno za boeme. U kafićima i restoranima ima mesta za sve. Kada ste već tu, šteta bi bila da ne posetite i Chinatown. Svuda su restorani koji vas mame mirisima azijske kuhinje, tako da ako ste gladni i neodlučni,kao ja, biće vam teško.

 

Peckham

Svakako najpoznatiji po seriji “Mućke”, Pekam je deo grada u Londonu koji odiše mirisima najrazličitijih svetskih kuhinja, od girosa do sušija, te ćete tako pored mnogobrojnih pabova, moći da uživate i u brzoj hrani u ovom kraju.
Pored klope, u Pekamu sam naišla i na katedralu svetog Žila, koji je zaštitnik sakatih. Osnovana je još pre 1089.godine, u gotskom je stilu i meni vrlo interesantna informacija je bila činjenica da je većina fasadnog kamena dopremljena iz grada Caen u Normandiji, koju sam takođe posetila pre 11 godina. Ima tu nečega.
Ako već

Pekam je crnački kvart , tako da vas ne iznenadi što se na svakom koraku nalaze njihovi frizerski saloni ili specijalizovane prodavnice sa frizerskom opremom. Slatka dečica trčkaraju svuda sa savršeno ispletenim afro kikicama, za kojima ćete poludeti.
Del boya i Rodnija nisam srela, ali sam zato uživala u šetnji ovim krajem upijajući razdraganu energiju na ulicama.
Za kraj savet da funte obavezno promenite u Beogradu jer je kurs evra daleko nepovoljniji u Londonu i da ponesete ispravljač za njihovu struju, kako biste mogli nesmetano da funkcionišete na svom putešestviju.
So, keep calm and carry on. 🙂

 

Kuća Brudern-skriveni dragulj Budimpešte

Poslednje tople dane septembra rešila sam da provedem u mađarskoj prestonici i osvežim pamćenje od ekskurzije davnih dana u srednjoj školi.

Premda ovaj grad zaslužuje da mu se posveti čitav jedan post, odlučila sam da post o Budimpešti zamenim postom o jednom njenom skrivenom dragulju.

Šetajući gradom tog nedeljnog prepodneva i  tražeći poznatu sinagogu, put me naveo na jedan trgić sa statuom i crkvom. Preko puta statue, pogled mi se prikovao za zgradu koja je u meni izazvala neopisivu lavinu emocija.

Iako je moje oči vide prvi put, kreću mi suze i potpuno nepoznatog razloga.

Sedam na klupicu ispred crkve i gledam tu prelepu građevinu sa roze detaljima na fasadi, koja me svojom arhitekturom podseća na Barselonu, iako tamo nikad nisam bila. Nakon nekih pola sata opuštanja i uživanja u “me moments-ima”, zapitala sam se šta bi ta zgrada mogla biti.

Razmišljam ko li je živeo tu, da li je to bila možda kuća neke stare predratne porodice kojoj je komunistički režim uzeo sve ili pak neko kulturno zdanje…kakve priče kriju ti zidovi i hodnici?!

Uz pomoć prijatelja i društvenih mreža, dolazim do informacije da se ta zgrada zapravo zove Parisian Court Brudern House (“Parizsi Udvar” na mađarskom) i da se nalazi na Ferenciek trgu, nedaleko od poznate Vaci ulice. Smatra se da je unutrašnjost ove zgrade bila inspirisana  Passage des Panoramas, poznatim pasažom u srcu Pariza.Nekada se tu nalazilo sedište Inner City Savings Bank.

Arhitektura Brudern House je mešavina neogotike, eklektike i Art Nouvea-a, inspirisana takođe mavarskim detaljima.

Postoje neslaganja oko njenog nastanka, ali se veruje da je izgrađenja između 1909. i 1912.godine. Arhitekta je bio Henrik Schmal.

Kako je u toku rekonstrukcija, nije moguće prošetati tim pasažima i napraviti fotografije.

Za kraj ovog posta informacija da će nakon renoviranja, zgrada postati hotel poznatog američkog lanca The Unbound Collection, koji je već uveliko poznat u Americi i Parizu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Priča iz Hiljadu i jedne noći- Džamija u Abu Dhabiju

Džamija šeika Zajeda je najveća džamija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Za javnost je otvorena 2007.godine, za vreme Ramadana.
Ime je dobila po šeiku Zajedu bin Sultanu Al Nahjanu, osnivaču i prvom predsedniku UAE, gde se ujedno nalazi i njegov grob.
Saharana osnivača i prvog predsednika UAE je bila i prva ceremonija koja se održala u ovom velelepnom zdanju.

O izgradnji

Džamija se sastoji od četiri minareta, koji su visoki oko 115 m. Ima ukupno 80 kupola, oko 1000 stubova i lustere od 24-karatnog zlata. Mermer za njenu izgradnju uvezen je iz daleke Makedonije.
Dvorište je popločano cvetnim mermernim uzorcima i ima površinu od oko 17.000 m².

Glavnom prostorijom za molitvu dominira jedan od najvećih lustera na svetu koji ima 10 metara u prečniku, visok je 15 metara i težak čak 9 tona.
Impoznatni, ručno rađeni tepih, koji krasi glavnu prostoriju za molitvu je vežen 5 godina u jednom selu u Iranu i napravljen je iz jednog komada.

Jarke boje kao što su bela i zlatna, čine da džamija blista na suncu, a noću se dnevna svetlost zamenjuje jedinstvenim sistemom osvetljenja koji odražava faze Meseca.

Džamija je okružena bazenima u kojima se reflektuje lepota ove velelepne bogomolje.

Pre ulaska u džamiju

Pre ulaska u džamiju se prolazi kroz detektore, poput onih na aerodromu i žene moraju da obuku tradicionalnu haljinu-abaju (abaya) ukoliko već nemaju svoju. Obavezno je pokrivanje glave ili ešarpom ili kapuljačom koju ima svaka abaja.

Radno vreme

-tokom Ramadana: džamija je otvorena svakog dana (osim petkom) od 9 do 14 časova, poslednji ulazak je u 13:30h.
Savet za posetioce: Topla preporuka je da džamiju posetite upravo u vreme sumraka jer prizor oduzima dah, a i fotografije će vam izgledati nestvarno.
Zašto ne biste završili dan razgledanjem u ‘Sunset Tour’ u 17h?  Opustite se i uživajte u laganom povetarcu dok razgledate oko sebe.

-van Ramadana: Za razliku od drugih džamija u Abu Dabiju, Velika džamija šeika Zajeda je otvorena za posetioce svaki dan, osim petakom ujutru, koji je rezerviran za vernike, zbog grupne molitve.
Otvorena je od 9h do 22h  (poslednji ulazak je u 21h30) od subote do četvrtka i od 16h30 do 22h petkom.
Organizuju se besplatni vodiči čija tura traje oko sat vremena (četvrtak – subota) u 10h, 11h i 17h. Petkom se održavaju u 17h i 19h i subotom u 10h, 11h, 14h, 17h i 19h.

Dodatni saveti

U džamiji nije dozvoljeno dodirivanje, grljenje i tome slično, tako da na zagrljaje prilikom fotografisanja zaboravite. Isto tako, obezbeđenje budim okom prati svaki vaš korak i radnju, tako da ukoliko napravite neku “neprimerenu” fotografiju ili pozu ljubazno će vas zamoliti da tu fotografiju obrišete. Tako da, pametno “škljocajte”!:)

 

Segedin-omiljeni srpski city break

Skoro da nema Srbina koji nije barem jednom išao u Segedin po kačkavalj i poznatu salamu u prethodnim decenijama.

Pošto je ovaj grad mnogo više od poznatih hipermarketa,akva parkova i šopinga, za današnji post sam vam pripremila priču o jednom subotnjem izletu u ovom najjužnijem mađarskom gradu.

Segedin se nalazi  na jugu ove srednjoevropske države, blizu granice sa Srbijom i četvrti je grad po veličini u Mađarskoj.

Ovo je destinacija koju možete posetiti tokom cele godine, a grad je posebno lep pred novogodišnje praznike, kako zbog mnogobrojih popusta, tako i zbog raznoraznih pijačica i vašara koje niču po gradskim parkovima.

This slideshow requires JavaScript.

Na ovim vašarima možete kupiti svašta, od suvenira do novogodišnjih ukrasa, preko čuvenog langoša i ostalih mađarskih specijaliteta kada poželite da se malo okrepite od šetnje.

OBILAZAK GRADA

Kada krenete u obilazak nemoguće je, a da ne primetite tipičnu austro-ugarsku arhitekturu. gde dominiraju barok i secesija, pa je vrlo mogućete da ćete pomisliti da se zapravo nalazite u nekom vojvođanskom gradu i da niste ni prešli granicu sa Srbijom.
Nekada je u ovom gradu bilo mnogo više Srba, tako da se nemojte iznenaditi ukoliko i uspete da sporazumete na srpskom, jer je to na engleskom jeziku skoro pa nemoguće.

Najpoznatiji trgovi ovog grada su svakako Sečenji trg i Klauzal trg koje spaja Karas ulica.
Sa druge strane, Sečenji trg je poznat po statuama čuvenih Mađara, poput poznatog revolucionara Lajoša Košuta.

Kada govorimo pak o crkvama, Zavetna crkva je svakako jedna od simbola Segedina. Ona dominira Katedralnim trgom. Podseća na crkvu svetog Marka u Veneciji, a u njoj se nalaze impozantne orgulje koje imaju preko devet hiljada dirki.

Ova monumentalna građevina je dobila ime po zavetu koji su Segedinci dali  nakon velike poplave koja je 1879. godine sravnila grad sa zemljom.

Unutar crkve se nalaze prelepe freske, među kojima je sigurno najpoznatija Bogorodica u krznu i sa segedinskim nanulama.

Tu ćete takođe naći i Hrista na krstu koji je rad Janoša Fadrusa, nagrađen na Svetskoj izložbi u Parizu u 19.veku.

Srpski trag u Segedinu predstavlja svakako i srpska crkva Svetog Nikole, koja je sagrađena u drugoj polovini 18.veka. Čuvena je po fascinantnom ikonostasu u rokoko stilu, kao i nekoliko ikona koje su kao poklon crkvi, stizale sa raznih krajeva sveta.

Tako imamo i ikonu Crne Bogorodice iz Egipta, koja je poklon Kopta. Pažnju će vam svakako privući i stara ruska ikona, koja je stigla iz Rubljovljeve škole početkom 17.veka po imenu Veronikin ubrus.

Priču o bogomoljama u Segedinu završavam pričom o sinagogi. Nalazi se na adresi Jósika utca 10, nedaleko od Sečenji trga, i ona je svakako druga najveća u celoj Mađarskoj posle one budimpeštanske. Kako je subotom zatvorena, nisam imala priliku da je posetim, ali to ostaje na spisku želja za sledeću posetu.

Na trijumfalnoj kapiji nove sinagoge stoji ispisana božija zapovest “voli bližnjega svoga” na hebrejskom i mađarskom. U aprilu 2017.godine su završeni radovi na njenoj restauraciji, tako da sada sija punim  sjajem.

Ne mogu, a da u ovom postu ne spomenem i nekoliko poznatih poslastičarnica.
Moj izbor nekako uvek padne na onu čuvenu “A Cappella” poslastičarnicu u centru grada.  Iako smo morali da sačekamo barem petnaestak minuta dok jedina konobarica koja priča engleski  ne bude slobodna da dođe za naš sto da poručimo, to nije pokvarilo ugođaj niti ukus prelepih kolača.

Naš jednodnevni izlet ovom gradiću završio se shoppingom u poznatim hiper-marketima, tako da smo se kući vratili umorni, ali zadovoljni što smo na kvalitetan i sadržajan način ispunili jednu avgustovsku subotu.

Do sledećeg susreta, viszontlátásra!

Avantura zvana “pariški metro”-ili kako ga preživeti

Neka podigne ruku svako ko je bar jednom pomislio da je snalaženje u pariškom metrou ravno desetom krugu pakla?! Ne, niste jedini koji je barem jednom

pomislio :”Ne, ne mogu ja ovo!”

Obilaženje “grada svetlosti” i kretanje po njemu je gotovo nemoguće zamisliti bez metroa. Naravno, za ljubitelje šetnje i to je jedna od opcija razgledanja grada, ali o tome u nekom drugom postu.

Ipak, ovaj post je tu da vam pomogne da se lakše snađete u ovoj džungli, kroz koju svakodnevno prođe oko milion ljudi. Sa njegovih 300 stanica i 16 linija, pariški metro je jedan od najvećih u Evropi.

Evo šta sve treba da znate kada je kupovina karata, cena, njihovo otkucavanje, zone i tome slično, u pitanju.

KUPOVINA KARTE

Zašto da bude jednostavno kada može da bude komplikovano?!

U jednoj rečenici: bolje je kupiti kartu za više dana, takozvani carnet, nego za svaku vožnju novu kartu. Postoje karte za jednu vožnju, karnet od 10 ili 20 karata, dnevna karta, karta za više dana, karta od ponedeljka do nedelje, mesečna i godišnja.

KARTA ZA JEDNU VOŽNJU

Postoje karte koje se zovu t+tickets, koje su praktične za Zonu 1, koja obuhvata maltene sve što želite obići tokom Vašeg boravka. Ove karte se prodaju pojedinačno ili u karnetu od 10.

Ove karte ne možete koristiti za odlazak do Versaja, Diznilenda ili aerodroma, ali za ove pravce možete kupiti drugu vrstu karte.

Karte možete kupiti u samoj metro stanici na šalteru, ali uz napomenu da se tamo primaju samo kartice ili na automatu, koji pored kartica prihvata papirni i metalni novac (€).

Cena karte za pojedinačnu vožnju je 1.90€. Na njima obično piše sans correspondance.

Karnet od 10 komada možete kupiti po ceni od 14,90€, a za decu od 4-9 godina cena iznosi 7,45€. Deca mlađa od 3 godine se voze besplatno.

Postoje još i dva tipa karata za višekratnu upotrebu:

1. Navigo Découverte je karta za nedelju dana. Košta skoro 30€ (29,50€)  Caka sa ovom kartom je što ona važi od ponedeljka do nedelje, pa ako je ne kupite onog dana kada počinje da važi, ne isplati vam se.
2. Paris Visite je karta koju možete kupiti za  1, 2, 3, ili 5 uzastopnih dana.  Karta za jedan dan, za odrasle košta 12,30€.  Trebalo bi da imate skoro 10 vožnji tog dana da bi vam se ova karta isplatila. Da biste, npr.kupili kartu za odrasle za pet dana, treba da izdvojite 41 €.

Karte su kupljene, mapa metroa i Pariza su tu i sada treba sve isplanirati

Svaka linija metroa ima svoju boju, tako da će vam biti lakše da pamtite brojeve stanica. Kada znate gde želite da idete, pogledajte na mapi gde je najbliža stanica metroa. Jako je važno da obratite pažnju na naziv linije i naziv poslednje stanice (pravca), pošto ćete po tome naći vašu platformu gde treba da čekate metro.

Primer: Želite da idete do Trijumfalne kapije i treba da siđete na stanici George V. Ova stanica je na žutoj liniji (broj 1) i treba da gledate pravac poslednje stanice koja se zove La Défense i pratite putokaze koji će vas dovesti do platforme. Suprotan pravac ove linije i njena poslednja stanica se zove Château de Vincennes.

Ukoliko treba da presedate, tzv. correspondance, onda ćete na mapi linija u samom vozu gledati gde imaju beli kružići i koje linije se tu ukrštaju i po tome isplanirati gde treba da izađete i uzmete drugu liniju.

Važno je da znate da svaka stanica ima više ulaza, te gde god vidite znak METRO ili METROPOLITAIN, to je pravo mesto za vas.

ŽELIM VAM UGODNU VOŽNJU

Spremite se za mnoooogo stepenica i puno hodnika, nalik na lavirint. Veće stanice imaju pokretne stepenice, što je olakšavajuća okolnost ukoliko imate kofere sa sobom.

Pri ulasku u svaku stanicu videćete tablu na kojoj je sve jasno prikazano. Od toga koje linije staju na toj stanici, do presedanja, kao i da li u blizini te stanice ima neka znamenitost.

Ulazak na perone je nemoguć bez otkucavanja karte. Postavljene su kapije nalik na one pri ulasku u Beovoz. Karta se ubacuje u prorez koji je za to predviđen i nakon poništavanja ona iskoči na drugom kraju aparata. Tada možete da okrenete pokretne rotirajuće šipke i prođete.

Na švercovanje zaboravite, jer se nećete prijatno provesti, platićete visoku kaznu, zato kartu uvek držite negde pri ruci.

Kada dođete na vašu platformu, proverite još jednom da li je to pravac koji vam je potreban i na malom displeju pratite za koliko minuta dolazi vaš metro.

Vrata samog voza se ne otvaraju automatski, barem ne na starijim metroima, tako da ćete morati ili da pritisnete dugme ili da okrenete ručicu kako biste izašli.

U svakom vozu imate mapu sa stanicama, tako da je jako lako da pratite koliko još stanica ima do vašeg odredišta i kada treba da izađete. U nekima ima lampica koja sija za svaku stanicu, ali u svakom slučaju tu je i audio obaveštenje, tako da nema brige.

Prilikom izlaska iz voza vodite računa na razmak između voza i platforme, negde je neprimetan, a negde je veliki prostor između.

Ako treba da presednete, samo pratite tablu sa brojem vaše sledeće linije, a ukoliko vam samo treba izlazi iz metroa, pratite tablu sa natpisom sortie. Takođe, izlaza ima više u zavisnosti na ulicu ili bulevar na koji se izlazi iz stanice, tako da će vam i to dodatno olakšati snalaženje. 

Unutar stanica koje se nalaze blizu nekih znamenitosti, poput Ajfelovog tornja, Trijumfalne kapije itd, čekaće vas tabla sa oznakom.

To bi bilo to za ovaj post. Za kraj, želim vam prijatnu vožnju i “krstarenje” ovim prelepim gradom. Vožnja može da počne! 🙂

Vodič kroz kafenisanje u Parizu

Vodič kroz kafenisanje u Parizu

Svaki turista će nakon iscrpnih šetnji po francuskoj prestonici poželeti da predahne u nekom od šarmantnih pariških kafića ili restorana. Da bi ugođaj bio potpun, ne bi bilo na odmet imati neko predznanje o kafi koju možete popiti uživajući u pogledu na vašu omiljenu znamenitost u ovom gradu.

Ako ste početnik u ispijanju kafa po pariških kafićima i ne želite mnogo da eksperimentišete, poručite samo kafu- Un café, s’il vous plait!:)

Ovo je obična kafa i ništa joj se ne dodaje. Ona je jaka i većina kafa koje u Parizu možete naći su vrste robusta i mlevena je kao espreso.

Ako ste tip ljudi koji ipak voli malo mleka u kafi, onda poručite Café au lait.Ova kafa je vrlo popularna među Francuzima i služi se sa toplim mlekom posluženim u dozeru.

Sledeći na redu je kapućino, koji se u Parizu zove Café crème. Služe je u  velikoj šolji sa vrelom penom.

Ako pogledate kartu pića dalje, naići ćete na jednu skroz francusku kafu-Café noisette. Ovo je espreso sa trunkom pene. Na francuskom noisette znači lešnik, pa je zbog tamne boje ova kafa tako dobila ime.

Zatim imamo kafu bez kofeina- Café décafféiné. Ako želite da popijete kafu sa omiljenim pogledom u Parizu, ali da posle toga ipak možete da spavate i regenerišete se za sutra, onda poručite kafu bez kofeina. Morate naglasiti da li je želite sa mlekom ili penom, inače ćete dobiti običnu kafu bez kofeina.

Ako pak, želite sigurniju varijantu i ne želite mnogo da eksperimentišete sa kafama u Parizu, poručite Amerikano- Café Americain. Ovo je filter kafa, slična tradicionalnoj američkoj filter kafi kakvu inače poznajemo.

Potom imamo napitak koji je idealan za decu ili samo za one koji su deca u duši.Njeno veličanstvo-Topla čokolada, odnosno Chocolat Chaud. Idealna za zimske dane i uživanje u nekom od francuskih bistroa dok napolju veje sneg.

Za ljubitelje toplih napitaka koji su ipak više za proverene varijante kafe, preporučujem običnu Café Léger ili Café allongé.

 Za one koji više vole da pijuckaju čaj, stvari stoje ovako:

Un thé -crni čaj
Un thé vert – zeleni čaj
Une tisane, une infusion –biljni čaj

I na kraju znajte da se u Francuskoj kafa gustira, za razliku od Italije i da se ona ne pije “s nogu” i na brzinu, već se uživa u svakom toplom gutljaju listajući neki od poznatih magazina.

“Mali Beč”- Temišvar u februaru

Neplaniranih nekoliko slobodnih dana rešila sam da iskoristim za posetu Temišvaru.

Iako je bio hladan period, to me nije omelo da se za manje od 48h odlučim, organizujem i uputim u ovaj grad udaljen oko 160 km od Beograda.
Prosto idealna destinacija za kratak beg iz grada. Na put sam povela svog omiljenog travel buddy-ija, moju sestru.

Hotel smo rezervisale preko sajta, a za prevoz smo pozvale u pomoć kombi prevoz “od vrata do vrata”.

Casa Tineretului hotel sa tri zvezdice se nalazi u ulici Strada Arieș  broj 19. Udaljen je oko 20-ak minuta lagane šetnje od centra, ili 4 stanice autobusom.
Inače, ukoliko baš poželite da se vozite gradskim prevozom u Temišvaru, kartu morate kupiti na trafici, jer je to kod vozača nemoguće.

U neposrednoj okolini hotela se nalazi supermarket po imenu Profi koji radi 24h, MC Donald’s i dve benzinske pumpe, nekoliko banaka i poslastičarnica.

Trafike ćete prepoznati po tome što na njima piše RATT. Cena karte za jednu vožnju iznosi 2 leja (oko pola evra). Inače, rumunska nacionalna valuta je lej, a novčanice su napravljene tako da ih je nemoguće pocepati i falsifikovati.

Sada kada smo se upoznali sa okruženjem hotela, možemo neku reč da kažemo i o samom gradu.

Nadimak “Mali Beč” je dobio po tome što je, kao prvo, bio dugo pod Habzburgovcima, kao i iz razloga što sama arhitektura grada podseća na stari deo austrijske prestonice.

Temišvar je grad u Banatu i leži na obali reke Begej, što ga čini još privlačnijim za uživanje, posebno u letnjim mesecima.

Od novije istorije važno je spomenuti da je upravo iz ovog grada 16.decembra 1989.krenula revolucija protiv komunističkog režima Nikole Čaušeskua, koja se kasnije proširila na celu zemlju. Rumunska revolucija je okončana nedelju dana kasnije, svrgavanjem dugogodišnjeg diktatora sa vlasti.

Put do centra grada doveo nas je pravo do Rumunske saborne crkve-Banatske mitropolije koja je sagrađena 1946.godine. Ona dominira poznatim Trgom pobede na kom možete naći brojne radnje, kafiće, restorane kao i restorane brze hrane svetskih kuhinja.

Na ovom trgu se još nalaze i statua vučice Ree sa Romulom i Remom, poklon grada Rima iz 1926.godine, kao i Fontana sa ribama, sagrađena šezdesetih godina prošlog veka.

Kako koračate dalje Trgom pobede, put vas navodi na zgradu Opere.

Ako nastavite da koračate uličicom pored zgrade Opere, izaći ćete pravo na Trg Slobode gde se nalazi stara gradska kuća, kao i simpatična statua dečaka, koji izgleda kao da telefonira.
Sredinom ovog trga dominiraju statue Devici Mariji i Jovanu Nepomučkom. Ona u ruci drži buket ljiljana.

Jedno od zdanja koje krasi Trg Ujedinjenja jeste i sedište Pravoslavne srpske eparhije temišvarske, pored koje se nalazi i Srpska pravoslavna crkva svetog Đorđa, a preko puta nje Rimokatolička crkva.
Na trgu se nalazi još i Barokna palata i spomenik Svete Trojice sa fontanom. Simbolika ove skulpture i fontane je da oni predstavljaju glad, kugu i rat koji su vladali Temišvarom u prošlosti. Muzej umetnosti je danas smešten u Baroknoj palati, te ukoliko ste ljubitelji iste, možete ga posetiti.

Vladičanski dvor je takođe jedna od prelepih građevina koja dominiraju ovim trgom.

Predah od šetnje smo potražile u The Scotland Yard- Gastropub restoranu, koji se nalazi u centru grada, ulica Eugeniu de Savoya br.9.
Tamo smo za sasvim pristojan novac probale neke od rumunskih specijaliteta i ugrejale se od šetnje po kiši.

-Garlic soup-

-Palenta sa kobasicom i kačkavaljem-

U nastavku šetnje smo se zaputile ka Iulius Mall-u i neplanirano provele tamo par sati. Ovaj tržni centar je velik, po mom mišljenju nepregledan i ne baš tako lak za snalaženje, pošto imate utisak kao da ste u nekom lavirintu.

U povratku smo prošetale delom centra gde se nalazi jedna od tri sinagoge u Temišvaru, ova konkretno blizu Trga slobode.

 I za kraj ovog posta podsećanje da je Temišvar takođe i grad parkova, te su najpoznatiji Centralni park, Park Ruža i Dečiji park, kao i da je ovaj grad prvi u Evropi koji je u 19.veku dobio ulično osvetljenje.
Topla preporuka da svakako posetite ovaj grad ukoliko vas put tamo nanese, a i ako ne skoknite neki vikend do Temišvara.
Šarmiraće vas svojom arihitekturom i obogatiće vašu listu gradova koje ste posetiti, a uspomene koje ćete poneti iz njega ćete sigurno pamtiti dugo vremena.

 

 

 

Zlatna vila sa Vltave

Za početak ovog jesenjeg vikenda na repertoaru je post o tzv. Zlatnom Pragu.
Ovaj grad ima mnogo epiteta, ali jedno je sigurno-čaroban je.

Mene je put tamo naveo dvaput, srećom. Kažem srećom, jer je Prag jedan od onih gradova u koje mislim da bih mogla večno da se vraćam.
Mislim da je Prag najlepši u jesen i u proleće, tako da je sada pravo vreme da ga posetite.
Prvi utisak koji je svakako bio i jedan od najjačih ponetih iz ovog divnog grada, jeste da ste tu došli kroz vremensku mašinu.
Na svakom koraku su građevine stare i po nekoliko stotina godina, očuvane i odišu gracioznošću i lepotom.

Kako smo u jutarnjim časovima stigli u Prag, tura nas je odvela prvo na poznate Hradščane, da vidimo čuvenu katedralu svetod Vida, koja odoleva zubu vremena već 7 vekova. Ova dominantna katedrala gotskog stila, krasi skoro svaku razglednicu koju na ulici možete kupiti.
Ispred ulaza u zamak je straža, koja se smenjuje na svakih sat, kao i u mnogim svetskim prestonicama, što je turistima posebno interesantno, pa je stoga i slikanje sa vojnicima neizostavno.
Put nas je dalje odveo do Zlatne ulice koja je poznata po kući Franza Kafke, u kojoj je danas poznati muzej.
Nastavak šetnje je bio preko Karlovog mosta, koji je u svako doba dana i noć pun svakakvih dešavanja: od uličnih prodavaca nakita i suvenira, do svirača i igrača koji će vas razveseliti.
Interesantan podatak je da se nekada plaćala “putarina” za njegov prelazak, kao i da je pravljen o velikih kamenih blokova koji su lepljeni jajima.
Pogled koji se pruža na reku Vlatavu će vam oduzeti dah. Dva od tri tornja koja se nalaze tu, su na Maloj Strani, a jedan u Starom gradu.
Iako su tornjevi u gotskom stilu, statue koje se nalaze duž mosta su baroknog stila.

Statue koje se nalaze na mostu predstavljaju uglavnom svece Najpoznatija je svakako statua svetog Jana Nepomuka.

Prehad od napornog pešačenja i neprespavane noći smo potražili u restoranu-pivnici “U Vejvodu”, koji se nalazi u ulici Jilská 4, Staré Město. Okrepili smo se uz neizostavno pivo, perece i ukusne češke specijalitete.

Na meniju nam se našla pačetina sa čuvenim knedlama i kobasice u sosu od crnog piva. Ocena 5 plus, a cene sasvim pristupačne.

Večernju šetnju započeli smo od Narodnog muzeja niz Vaclavske namjesti, ka jezgru centra grada, gde se nalazi Astronomski sat. Usput nismo odoleli a da ne svratimo u Fabriku čokolade i malo se zasladimo, kako bismo lakše nastavili šetnju.

Svakako najlepši utisak večeri bio je Astronomski sat na glavnom trgu koji je, čini mi se, noću još lepši i čarobniji. Ovaj sat zvoni na svaki pun sat i tada je ispod njega nemoguće proći od znatiželjnih turista koji jedva čekaju da vide 12 apostola kako se smenjuju. U okolini ovog trga nalaze se restorani i kafići u kojima ćete običnu kafu ili obrok platiti i nekoliko puta skuplje zbog pogleda i lokacije, tako da je moja preporuka da se ipak malo “izgubite” u sporednim ulicama i nađete neko ušuškano mesto da predahnete.

Pretposlednjeg dana našeg boravka uputili smo se na praški Kalemegdan po imenu Višehrad.
To je srednjovekovni zamak iz desetog veka, koji se nalazi iznad reke Vltave. U prevodu znači “Gorni grad”. Tamo se možete prošetati nedeljom sa porodicom, popiti kafu sa pogledom na reku ili posetiti katedralu svetog Petra i Pavla.
Tamo se takođe nalazi i groblje, na kome su sahranjeni velikani češke istorije poput Dvoržaka i Smetane.

U Češkoj je zvanična valuta kruna, tako da ćete evre i ostale strane valute morati promeniti u nekoj od menjačnica. Vodite računa što se tiče kursa i dobro prebrojte novac, jer ukoliko vam razmene manje novca nego što ste mislili, obrazloženje bi bilo da ste trebali pre zamene ugovoriti kurs promene novca, tako da je moj savet da novac menjate u poznatoj menjačnici na Vaclavskim namjestima, blizu stanice metroa Mustek, “kod Arapina”, kako su nama rekli.

Za kraj ovog posta, želim vam da što pre posetite ovaj čarobni grad, ukoliko već niste i da uživate na destinaciji koja, sigurna sam, ima da ponudi svakome ponešto.
Predstojeći novogodišnji praznici su idealna prilika da se zaputite tamo i uživate u kuvanom vinu, kobasicama i prazničnoj atmosferi koja vlada ulicama Zlatnog Praga.
 

Paris, c’est toujours une bonne idée

Za današnji post sam vam pripremila opširan putopis iz Pariza, zapravo dva putovanja spojena u jedan tekst.
Nadam se da će ljubiteljima Grada svetlosti biti od koristi i da ćete uživati u čitanju barem upola koliko sam ja uživala u pisanju i naravno samom putovanju.

Prošle godine smo mama i ja na put pošle 26.6. Vreme je bilo prolećno, do 25 stepeni maksimalno preko dana, ujutru i uveče sveže. Jaknica obavezna. To nam je i odgovaralo jer je u Beogradu pre toga bio pakao, te smo stoga uživale u dašku svežine. Smenjivali su se oblaci sa kišicom i sunčanim intervalima.Kabanice ili kišobrani obavezni! Pomirite se sa činjenicom da je pariško leto beogradsko proleće, pa vam previše takna garderoba nije potrebna, iako Francuzi vole da ide u jaknama i japankama.

Što se tiče raspoloženja u gradu, svuda, ali SVUDA ima policije i onih specijalaca naoružanih “do zuba”. Kontrole na aerodromima su isto detaljne, tako da imajte to u vidu.

Mi smo bile smeštene u hotelu na perifernom bulevaru koji ide oko grada. Zove se Hotel F1, ulica Dr.Babinski br.29. Crnački hotel! Sve crnci rade, čak je i SPREMAČICA crnac.:))))
Koštalo nas je oko 250€ za 4 noći. Kupatilo zajedničko, ima da se bira i sa posebnim u sobi. Sve je bilo jako čisto, posteljina i peškiri menjani svaki dan. Koga zanima,ima ga na sajtovima za rezervaciju hotela. Moja topla preporuka.
Blizu hotela se nalaze tri buvljaka, gde su suveniri jeftiniji npr, ali je egzotično, pa ko voli neka vidi. Taj buvljak (Marché aux puces) radi samo sub-pon, od ujutru do 19h.

Mi smo uzele kartu za tri dana neograničene vožnje metroom i busom, koja je koštala oko 23,5€. Isplatila je samu sebe 100 puta. Nemojte ni pokušavati da se švercujete, jer prvo u metro bez karte ne možete ni da uđete, a drugo vozač autobusa neće da krene ako nisu svi otkucali kartu. Ulazi se samo na prva vrata tako da on sve kontroliše.Karta za metro i bus za jednu vožnju je 2€.A kontrola je naoružana kao granična policija. Minimalna kazna je oko 50€.

Stanica metroa nam je bila na 5-7 min peške, zove se Port de Ouene. Lokacija ovog hotela je dobra jer je blizu autoputa, pa tako može brže da se stigne na aerodrom.

Blizu hotela je bila okretnica autobusa broj 95 koji vozi do centra, do Opere Garnier gde u ulici SCRIBE staje Roissy bus koji vozi do aerodroma CDG. Cena karte je oko 21,5€. Idu na svakih 15 min i do Terminala 1 npr. mu treba 30-ak min.

Mi smo uglavnom obišle ove glavne znamenitosti, bez posete Luvru, Versaju, Invalidima i muzejima.Nismo nigde htele da se zadržavamo.

Ono što jesmo posetile bio je Musée Grevin, muzej voštanih figura, adresa Boulevard Montmartre br.10 ,stanica metroa se zove Grands Boulevards. To je bio sjajan doživljaj! Vredi svaki evro,karta po ceni od 23-24€. Na ulazu ćeš vas dočekati prelepa španska boginja, Penelopre Kruz.

Što se hrane tiče, jele smo uglavnom kebab s nogu, koji drže uglavnom Turci i Arapi. Košta 5€ sa pomfritom koji vam stave na poslužavnik sa strane, a mesa natrpaju da ne možete da pojedete. Voda je skupa, mala flašica je na kiosku 2€ dok je velika flaša u Monoprix-ju (pandan našem Maxiju) 0,30€.

Ne zaboravite da u Francuskoj mrak pada tek oko 22-22:30 tako da ćete imati dovoljno vremena po danu da šetate.:))))

Kada smo se posle godinu dana vratile u Pariz, nastavile smo sa spiskom poseta znamenitostima, tamo gde smo stale prethodni put.

Spisak nas je poveo put Muzeja srednjeg veka (Musée de Cluny — Musée national du Moyen Âge). On se nalazi u ulici Place Paul Painlevé br. 6. Stanica metroa se zove Cluny-La Sorbonne. Ulaznica košta 8€. Muzej je prevelik, ima veliki broj soba i trebaće vam sigurno 2 do 3 sata da ga obiđete.

Nakon što nas je obilazak iscrpeo, predah smo potražile u bistrou po imenu Quartier Générale u poznatom Bulevaru Sen Žermen br.82.

Veče su nam organizovali prijatelji, tako što su nas odveli na nadaleko čuveni kuskus kod Kabilaca, u neposrednom komšiluku. Bistro se zove Le Dauphine, ulica  Damrémont br.78. U porciji dobijete kuskus, mergezu, malo govedine i povrća i to je to. Nema fensi escajga i stolova, tanjir na sto pa prioni na posao. Potpuno pariški i opušteno.
Uz to je neizostavno išlo pivo, kako bi ugođaj bio potpun.

Pretposlednjeg dana našeg boravka smo se uputile u Muzej Orsej, o kome ću posebno pisati jer mislim da to zaslužuje. Nakon ovog muzeja, popodne smo provele u Muzeju parfema.
Ovaj muzej je privatnog karaktera, tako da vam Paris museum pass neće važiti.On će vas sačekati u ulici Faubourg Saint-Honoré br.73. Metroom ćete najlakše stići do tamo ako uzmete linije 9 i 13 pravac Miromesnil i linija 1 i 9 pravac Franklin D Roosevelt.
Cena karte iznosi 14,5€. Muzej se sastoji iz velike sobe u kojoj su izložene mnogobrojne mirišljave bočice, kao i teglice sa sastojcima od kojih se prave sami parfemi. Takođe, u posebnoj prostoriji možete kupiti suvenire i knjige o parfemima.
U podrumu muzeja se nalazi prostor u kome su izloženi svetleći panoi sa raznim pričama o poreklu parfema kroz vekove. U posebnoj prostoriji možete da se slikate u zatamljenoj prostoriji i ovekovečite svoj boravak na ovom mestu.

Poslednjeg dana posete Parizu smo se oprostile od Mona Lize, posetivši Luvr. Gužva oko same slike je obavezna, tako da se spremite za “laktanje” sa celim svetom.
Čekanje reda pokvarila je kiša koja je uporno padala. Iako je bio početak maja, u redu smo čekale sa vunenim kapama na glavama i u kaputima.Čekanje je trajalo oko 45 minuta iako smo imale Paris museum pass.Postoji poseban red za osobe sa propusnicama, ali je čekanje neizostavno.

Pošto mislim da Luvr i Orsej zaslužuju poseban post, neću o njima pisati u ovom.
Kako sam navela i u samom naslovu posta, Pariz je uvek dobra ideja, stoga se nadam da će ovaj moj post nekom poslužiti kao mini planer putovanja u ovaj božanstven grad.

Dubai-kroz prstohvat cimeta i kardamona

Kao što sam i u opisu svog profila navela, veliki sam ljubitelj putovanja i degustacije hrane na istim.

Zato sam danas odlučila da sam vama podelim putopis sa svog putovanja u Dubai, od decembra 2016.godine.

Avantura je započela letom kompanije Fly Dubai dugim 5 sati i 10 minuta. Karta je koštala 271 € i viza dodatnih 90 €. Postojala je i opcija da se viza dobije preko ambasade, što bi vas koštalo 40 € manje, ali  sam se ja ovog puta odlučila da to sve zajedno završim sa kartom, u agenciji.
Noćno sletanje je počelo nadletanjem grada i čekanjem na dozvolu za sletanje od kontrole leta.Svetla glada su me očarala tako da sam priljubljena uz prozor uživala u tom prizoru.
Odmah nakon sletanja usledila je pasoška kontrola i slikanje zenice oka, tako što vam carinik kaže da pogledate u jedan senzor iza njega i na njegov znak zadržite pogled nekoliko sekundi.
Kako sam išla sredinom decembra, kada sam izašla iz aerodromske zgrade prvo što sam primetila bio je topao vazduh koji mi je odmah popravio raspoloženje s obzirom na činjenicu da je u Beogradu temperatura bila u minusu.
Nakon zasluženog odmora od dugog leta, ujutru sam se sa mojim domaćinom uputila na doručak i kafu u kafić po imenu „Lime Tree“ na poznatoj plaži Jumeirah.
Tamo sam jela meditaranski Quiche Lorraine i pila amerikano kafu.

U neposrednoj blizini ovog objekta, nalazi se velika zastava UAE na kojoj su se pre 45 godina okupili emiri i osnovali ovu državu, na čelu sa šeikom Zajedom.

Nakon šetnje po poznatoj plaži, brčkanja nogu u moru i obilaska Souq al Bahar-a, koji se nalazi u sklopu Dubai mall-a, uputili smo se na predstavu mužičke fontane podno najviše zgrade na svetu- Burj Khalife.

Tu se nalazi i spomenik u vidu tri prsta, koji simbolizuje liderski pozdrav među šeicima.

Fontana menja boje uz zvuke svetski poznatih numera. Mnogobrojni turisti se okupe ne bi li zabeležili sve to za uspomenu, tako da je gužva neizostavna.
Večerali smo u poznatom restoranu PF Chang’s, gde ako vas put nanese, morate probati „dynamite shrimps“ kao totalni MUST.

Ponedeljak smo započeli brančom u Cheesecake Factory restoranu, gde sam pojela almond-crusted salmon salad, osvežila se mint lemonade i zasladila čizkejkom od makadamije i karamele.

Popodne smo posvetili obilasku čuvene Palme i impozantnog hotela Atlantis.
Hotel je sagrađen u stilu “1001 noći”, tako da svakog časa očekujete da se Džesmin pojavi na letećem ćilimu. Unutrašnjost hotela je ispunjena hodnicima, prelepim lusterima, akvarijumima koji su u Emiratima posebno voljeni, kao i restoranima poznatih svetskih kuvara.

Veče smo završili klopom u restoranu na plaži jumeirah, po imenu Al Bu Qtair, gde se jede riba i škampe, koje vi birate na kilo. Restoran izgleda potpuno neugledno, sa pletenim stolicama i stolicama, ali je hrana bila toliko ukusna da mi ambijent uopšte nije smetao.Uz ribu se služi samo kari pasta, salata od kupusa.Da ugođaj bude još egzotičniji, sve se jede prstima.

Posebno mi se dopao poznati pakistanski paratha hleb, koji je nalik na palačinku od lisnatog testa.

Kako sam naredna dva dana bila sama, to vreme sam iskoristila da se odmaram na bazenu zgrade gde sam boravila i da „cunjam“ hodnicima poznatog Dubai mall-a.
Bez daha me je ostavio deo koji se zove SOUK, koji podseća na stare orijentalne sukove, ali u modernom ruhu. Bezbroj radnji što lokalnih što svetskih brendova, skretalo mi je pažnju i teralo me da se zadržim ispred skoro svakog izloga uživajući u živopisnim tkaninama i ručnim radovima.

Tu se nalazi i skelet velikog dinosaurusa, Dina, koji je posebno interesantan deci.
Ne zaboravite da se obavezno zasladite nadaleko čuvenim Cinnabon rolls-ima, koji se naprosto tope u ustima i teraju vas da jedete još i još.

Naredne večeri smo posetili Miracle garden, botaničku baštu sa hiljadama vrsta cveća iz celog sveta, koje je aranžirano u oblike nojeva, ljudskih glava, flamingosa i aviona i slično.

Nakon obilaska, posetili smo Spice souk, u starom delu Dubaija, takozvani Dubai Creek, gde smo se abrom (skelom) vozili sa jedne strane na drugu.
Pošto sam se opskrbila začinima za Beograd i nadisala poznatih mirisa još iz Alžira, otišli smo na večeru u etiopijski restoran po imenu Zagol. Nebična, barem za mene, kuhinja, koja na oko uopšte nije privlačna što se ne može reći i za ukus, uzbudila nam je nepce jakim začinima.

Petak veče je bilo rezervisano za izlazak i upoznavanje sa čarima noćnog života u Dubaiju.Nakon nekoliko koktela „tikka-pukka“, otišli smo u klub sa arapskom muzikom i nakon toga na šišu i arapske đakonije, na plaži Džumeira, u restora Al Falamanki.
Pošto smo kasno ustali nakon uzbudljive večeri, otišli smo u šetnju na poznato šetalište pored mora, JBR- Jumeirah Beach Residence. Kako je bila subota, poslednji dan vikenda, šetalište je bilo puno porodica koje su piknikovale što na travi što na pesku, opuštajući se uz more.

Mi smo rešili da se zasladimo kolačima u čuvenom francuskom Ladurée-u, uz orijentalne čajeve.

Veče smo završili u poznatom Wafi Mall-u, koji je u egipatskom stilu, sa piramidama i statuama faraona.

Poslednji dan mog boravka ostavili smo za posetu Abu Dabiju i tamošnjim znamenitostima.
Put do Abu Dabija traje sat vremena, sve je autoput i prično je monotono, s obrizrom da je sve ravno.
Stigavši nešto posle 11 časova u poznatu džamiju Šeika Zajeda, zakasnili smo da se priključimo vođenoj turi obilaska, pa smo stoga uz pomoć audio vodiča saznali sve o velelepnoj građevini.

Od toga da je mermer dopreman iz grčke Makedonije, tepih je u džamiji vezlo celo selo u Iranu pet punih godina, izjedna, do toga da su lusteri optočeni Swarovski kristalima.
Prilikom ulaska u džamiju, žene će morati da obuku abaju, a cipele ćete morati da izujete pre ulaska u samu džamiju. Svuda su čuvari koji vode računa da se prilikom fotografisanja ponašate primereno jer će u suprotnom tražiti od vas da obrišete fotografije.

Predah od džamije smo potražili u poznatom hotelu Emirates Palace, gde smo uživali u kapućinu sa kamiljim mlekom i 24-karatnim zlatom. So Dubai style!

Uputili smo se na Sadiyat beach, u posetu prijateljima, sa kojima smo uživali u restoranu indijske kuhinje.
Uz pozdrave i želje da se ponovo okupimo na istom mestu, rastali smo se kasno popodne.
Sutradan sam imala jutarnji let za Beograd, tako da sam morala da ustanem u svitanje.

Otišla sam iz Dubaija puna utisaka i uz obećanje sebi da ću se u ovaj divan grad vratiti što je pre moguće, ovog puta na duže.